Hra­mov­na sla­va Cr­kve Sve­tog Đor­đa u Sti­je­ni Pi­per­skoj na Za­do­lju oku­pi­la je broj­ne Pi­pe­re, ali i nji­ho­ve go­ste ko­ji su na ovo ži­vo­pi­sno mje­sto sti­gli iz ra­znih kra­je­va ka­ko bi tra­di­ci­o­nal­no obi­lje­ži­li Đur­đev­dan.
Sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio je sve­šte­nik Mo­mo Ra­i­če­vić, a pri­su­stvo­va­le su i mo­na­hi­nje Ma­na­sti­ra Će­li­ja Pi­per­ska. Ovo­go­di­šnji do­ma­ćin sla­ve Sa­vić Bo­žo­vić, sa bra­tom Slav­kom i ro­đa­ci­ma Sr­đom, Sre­te­nom i To­do­rom, po­že­lio je go­sti­ma do­bro­do­šli­cu pod­sje­tiv­ši na isto­ri­ju cr­kve, ovo­ga kra­ja i zna­me­ni­te lič­no­sti.
– Po pre­da­nju, ova cr­kva je naj­sta­ri­ji du­hov­ni, isto­rij­sko-kul­tur­ni spo­me­nik u Pi­pe­ri­ma. Po­ti­če iz do­ba Ne­ma­nji­ća, a u ovom iz­gle­du ob­no­vlje­na je 1838. go­di­ne, jer je pret­hod­no ru­še­na u po­ho­di­ma Mah­mut-pa­še Bu­ša­tli­je. Svo­je­vre­me­no je ovaj hram bio naj­o­pre­mlje­ni­ji, iz­me­đu osta­log i ra­zno­vr­snom bi­bli­o­te­kom za vri­je­me Zet­ske ba­no­vi­ne. Iko­no­stas cr­kve je po­klon Mi­tro­fa­na Ba­na i sa­sto­ji se od 16 iko­na ura­đe­nih u zla­to­teh­ni­ci sa me­tal­nim pod­lo­ga­ma, auto­ra ču­ve­ne bra­će Đi­nov­ski, po­zna­tih iko­no­sli­ka­ra – ka­zao je Sa­vić Bo­žo­vić, is­ti­ču­ći da je ova du­hov­na sve­ti­nja na­ro­du bi­la sim­bol slo­bo­de i ne­po­kor­no­sti u vje­kov­noj bor­bi za slo­bo­du.
– Iz po­što­va­nja pre­ma na­šim pre­ci­ma, du­hov­noj tra­di­ci­ji i obi­ča­ji­ma na­šeg na­ro­da, zbog brat­ske slo­ge, vje­re, za­jed­ni­štva i svih ljud­skih vr­li­na, po­no­sni smo što se li­je­pa tra­di­ci­ja zbo­ro­va­nja, oku­plja­nja i upo­zna­va­nja vra­ća u ovaj kraj pre­ko ovog zbor­nog mje­sta – ka­zao je Sa­vić Bo­žo­vić u na­dah­nu­tom go­vo­ru.
Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Cr­kve­nog od­bo­ra To­mi­slav No­ve­ljić na­gla­sio je da se sku­po­vi pred Cr­kvom Sve­tog Đor­đa odr­ža­va­ju od 2013. go­di­ne, što je pre­ra­slo u tra­di­ci­ju.
– Sku­po­vi se odr­ža­va­ju ot­kad je Cr­kva ob­no­vlje­na i pri­ve­de­na na­mje­ni, a or­ga­ni­za­to­ri su sva­ke go­di­ne raz­li­či­ta sti­jen­ska brat­stva – po­ja­snio je No­ve­ljić.
Je­dan od mla­đih uče­sni­ka sku­pa Di­mi­tri­je Bo­žo­vić ni­je skri­vao za­do­volj­stvo po­sje­tom.
– I mi mla­di već ne­ko­li­ko go­di­na ba­šti­ni­mo tra­di­ci­ju svo­jih pre­da­ka, skla­pa­mo no­va po­znan­stva sa ro­đa­ci­ma i ple­me­ni­ci­ma. Pra­ti­mo obi­ča­je cr­kve, baš kao što su to či­ni­li na­ši sta­ri – is­ta­kao je Di­mi­tri­je Bo­žo­vić.
Pi­pe­ri­ma je u go­ste do­šao i knji­žev­nik sa Ža­blja­ka, Ša­ra­nac, Mi­lan An­đe­lić.
– Do­šao sam na Za­do­lje, pri­je sve­ga da obi­đem jed­no ju­nač­ko i pro­sla­vlje­no mje­sto, u ko­jem je ži­vio Sa­vić Ra­do­jev Bo­žo­vić, ve­li­ki cr­no­gor­ski ju­nak. Tu je nje­go­vo ku­ći­šte, ko­me sam htio pri­ći. Na­dam se da će Pi­pe­ri i to ob­no­vi­ti. Ov­dje bo­ra­vim pr­vi put i odu­še­vljen sam. Uti­sci su za­i­sta sjaj­ni. Bio sam i na iz­vo­ru Du­bo­vik s ko­ga sam pio iz­vr­snu hlad­nu vo­du, pa sam mu i sti­ho­ve po­sve­tio – ka­zao je An­đe­lić.
On je pro­či­tao i ne­ko­li­ko svo­jih pje­sa­ma po­sve­će­nih ovom pi­to­mom kra­ju.
Do­ma­ćin sla­ve za na­red­nu go­di­nu bi­će Ve­se­lin Ste­va­nov Mar­ko­vić sa bra­ćom.
A.Ć.


Obilježena slava crkve u Gusinju

Vjer­ni­ci Gu­sinj­ske pa­ro­hi­je pro­sla­vi­li su hra­mov­nu sla­vu Cr­kve Sve­tog Ge­or­gi­ja u Gu­si­nju. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je pa­roh gor­nje­po­lim­ski i gu­sinj­ski Bo­jan Ra­du­no­vić. Do­ma­ćin sla­ve Sa­vo Iva­no­vić, ko­ji je upri­li­čio tr­pe­zu lju­ba­vi, po­zdra­vio je oku­plje­ne oko sve­ti­nje i po­že­lio da i sva­ki na­red­ni dan pro­đe u slo­zi, mi­ru i lju­ba­vi, da se na­rod sa­bi­ra oko svog hra­ma, nje­gu­je svo­ju srp­sku pra­vo­slav­nu tra­di­ci­ju i ši­ri du­hov­nost.N.V.


Đur­đev­dan­sko-nje­go­šev­ski da­ni po­e­zi­je na Nje­gu­ši­ma

U or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske i uz bla­go­slov mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, na Nje­gu­ši­ma je održana ma­ni­fe­sta­ci­ja ,,Đur­đev­dan­sko-nje­go­šev­ski da­ni po­e­zi­je”. Pro­gram ma­ni­fe­sta­ci­je pri­re­đen u Nje­go­še­voj rod­noj ku­ći po­čeo je pred­sta­vlja­njem no­ve knji­ge mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja ko­ja je, ka­ko je ob­ja­snio rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je Goj­ko Pe­ro­vić, bo­go­slu­žbe­ni tekst na­pi­san za slu­žbu po­sve­će­nu Pe­tru Dru­gom Lov­ćen­skom Taj­no­vid­cu.
– Svi do­bro zna­te da je naš mi­tro­po­lit pri­je če­ti­ri go­di­ne po­kre­nuo ini­ci­ja­ti­vu pred Sve­tim ar­hi­je­rej­skim sa­bo­rom SPC da se Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš ka­no­ni­zu­je u lik sve­ti­te­lja. Ta ini­ci­ja­ti­va je još pred Si­no­dom, a da bi tu od­lu­ku olak­šao mi­tro­po­lit je na­pi­sao ovu slu­žbu Pe­tru Dru­gom Lov­ćen­skom Taj­no­vid­cu – re­kao je Pe­ro­vić.
O knji­zi ,,Sve­ti Mi­tro­po­lit Pe­tar Dru­gi Ce­tinj­ski Pu­sti­njak i Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac – ži­ti­je, slu­žba i aka­tist” go­vo­rio je knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak ko­ji je is­ta­kao da smo na po­čet­ku 21. vi­je­ka do­bi­li je­din­stve­no no­vo ži­ti­je iz pe­ra mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja.
– Ovo ži­ti­je za­do­vo­lja­va sve ka­non­ske prin­ci­pe i na­če­la. Je­din­stve­no je po to­me što ga je na­pi­sao mi­tro­po­lit na ta­kav na­čin da se ni­je to­li­ko ba­vio ze­malj­skim de­ta­lji­ma ži­vo­ta Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca ko­li­ko je po­ni­kao u nje­go­vu du­hov­nu bi­o­gra­fi­ju i, upo­re­đu­ju­ći ga sa drev­nim pro­ro­ci­ma i apo­sto­li­ma, ob­ja­snio za­što je on taj­no­vi­dac i pro­rok – ka­zao je Du­bak.
Skup je po­zdra­vio i No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik UKCG.
– U go­di­ni ju­bi­le­ja po­vra­ti­li smo po­sto­ja­nje ča­so­pi­sa ,,Stva­ra­nje” či­ji no­vi broj oče­ku­je­mo usko­ro, a za dva­de­se­tak da­na i pr­vu an­to­lo­gi­ju ,,Mar­ko Mi­lja­nov” – re­kao je Đu­rić.
U na­stav­ku pro­gra­ma svo­jim sti­ho­vi­ma pred­sta­vi­li su se čla­no­vi UKCG Mi­li­ca Ba­krač, Bu­di­mir Du­bak, Ve­se­lin Rak­če­vić, Be­ćir Vu­ko­vić, Slo­bo­dan Vu­či­nić, Mi­lu­tin Mi­ćo­vić, No­vi­ca Đu­rić, To­dor Ži­va­lje­vić, Ra­do­ji­ca Ra­do­vić, An­dri­ja Ra­du­lo­vić, Ra­do­ji­ca Bu­la­to­vić i Ga­ro Braj­ko­vić.
Sve­ča­no­sti u Nje­go­še­voj rod­noj ku­ći pret­ho­di­la je sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja u hra­mu Sve­tog Ge­or­gi­ja na Nje­gu­ši­ma ko­ju je po­vo­dom sla­ve cr­kve i kr­sne sla­ve Pe­tro­vi­ća slu­žio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.Z. P.